понедељак, 21. мај 2018.

ЛАТИЦЕ, Новица Тадић



Биће које измишљам
само себе прождире
удови труп коса златна
у његовим устима нестају
сви његови предмети
ствари пепео крила ваздух
та огромна избачена материца
подиже се роса та иње то
гробна ружа латице склапа
копни снег планински
најзад уста гутају уста
и ничег више нема

Нема коментара:

Постави коментар