недеља, 25. март 2018.

I UPRKOS SVEMU



(čitajući Kiša)

u senci kapije porte,  jedna
starica broji novčiće
iz kartonske kutije pakovanja
čokoladica Najlepše želje

jedan dečak žurno se krsti
tri puta levom rukom
stežući
Džedajev mač drugom

u jednom od kafića u nizu
naspram hrama, mašući velom
tek postala mlada igra vranjansku
svitu na stolu

na jednoj klupi dva tamnoputa lica
izbegla odnekud
iz sveta, prstima razmazuju
paštetu na kiflu

i jedan pas ispred njih fino
ćuteći maše repom
i jedan čovek tromo se vukući
mrmlja: Homo poeticus, ipak







Нема коментара:

Постави коментар