четвртак, 09. март 2017.

PASJE POPODNE


ponekad
čeprkam srž kasnog
popodneva i sve do noći
ti znala bi
čupati jedno
po jedno moje pero
(iako ne znam šta bi
s prahom)
krila

pa kad zjapnu bunari
tvoje oči dugo gledam
kako u njih padaju
cela

Magritova svita
jedan do drugog čovečuljak
u strogom stroju s crnim
polucilindrima

(ipak samo lutkama kažu
zapadnu
srećan kraj ili obećan raj)
i pas na kraju


u meni bi da se odmori

Нема коментара:

Постави коментар