четвртак, 30. март 2017.

HAIKU i HAIBUN (na dunavskom keju, 30.03.2017.)

slikar na keju ~
olovkom zaustavljen
uzlet labuda
*
korak po korak ~
tek prohodalo dete
i vrabac za njim
*
vetrom strgnut šal
sa mog vrata preseljen
na vrat neznanca
*
prestade vetar ~
kamen hitnut sa keja
talasa grane

HAIBUN (Otvoranje sezone letnjih bašti)
Sunčano, kasnomartovsko jutro izmamilo me je na šetnju dunavskim kejom. Idem uobičajenom rutom. Nema mnogo šetača ni dece. Restorani su otvorili letnje bašte i tek u ponekoj vide se gosti. Ali jedna od njih je prepuna. Iznenađena, provirujem. Još više me iznenađuje što većina gostiju sedi okrenutih leđa reci. Čini se, da su (gotovo svi) usredsređeni na isto, što ne vidim sa staze šta je. Zato, znatiželjna, ulazim. Prijatan miris mi je odličan putokaz. I, gle! Posred bašte kuvar, na otvorenom, u tri kazana – priprema jela i glasno ih reklamira. Jedna debela, crna mačka prolazi restoranom, bez straha od ljudi. Nastavljam put, dok se vetar pojačava i kao besplatni promoter, deli mirise otvorene kuhinje niz reku.

vetar opijen
mirisima iz bašte
posrće rekom

Нема коментара:

Постави коментар