понедељак, 30. јануар 2017.

SIRTOS HOROS


otvoren laptop, rastegnuti tonovi
pozadine, daleko sam i ne menja mi se,
s prozora me sustiže okultna scena,
pokreti dementne starice, susetka
i danas šalje poljubac, na kraju nežni
udarac o sto, stropoštane latice, uz vrisak
galeba, raskošnu bugenviliju, miris prezrelih
smokava i sidra, zabodenog u kašu asfalta: gizdavo
i gnjecavo, samo na tren prene pisak voza
ka jugu, izmiče tunelu i njegovoj tišini,
paloj na kolena, kad zažmurim: vidim
Jani Rica između zrikavaca, u podnevnoj
sijesti, on i njegova senka razvlače,
nemi sirtos horos*




* grčki narodni ples („vučeni ples“)

Нема коментара:

Постави коментар