уторак, 10. јануар 2017.

BIRANJE MESTA


ne mogu se praviti da te ima,
mada se već duže gledamo u oči, pričamo
o ruskim zimama, lošim rentgenskim snimcima,
kako nam nedostaju
sitni tragovi dečjih cipela, između
prhuti trava i odbačenih zmijskih košulja,
mi sada biramo mesta iz kojih viri
poneka razbarušena glava stabljike
ševara, gde se ljulja kolevka
reke u zajedničkoj krvi, gde nastojim
biti prvi i jedini, dok te bolujem
ili bar na vreme ne zamenim
plućna krila s vetrom, što se tetura
i danima spotiče
o guste kike žila od vrba i graba, koje lupkaju
u modra pleća gorde vestalke, i sva se
preostala ljupkost ovde, ljubavi
reke i iznad neba, hvata i upliće,
u pređu čupavih obrva 
obala Dunava

Нема коментара:

Постави коментар