четвртак, 29. децембар 2016.

BOŠ, ENIGMA ČAURE


izgleda da je zaspala, rekao bih
danima spava kao leptirica
zaboravlja, ne ume rešiti
enigmu čaure, u škripcu bačena
kotva kao da je čvrsto 
spregnuta linijom lanca, traje
godina suše u dijalogu
pustinja, dokolica peska ivo džime
u kamenu, u škriljcu nedovršen
stih na dva koraka od borhesovog
islanda, zure u nju oči
hijeronimusovog  zverinja, triptih
vrta tišine, u noći moli se 
svom malom bogu da pusti,
opet da rodi se, da samo jedan
beskonačan leptirov dan bude, nada 
za običan i bezimen cvet

Нема коментара:

Постави коментар