четвртак, 29. децембар 2016.

BOŠ, ENIGMA ČAURE


džindžer je zaspala, rekao bih
danima spava kao leptirica
što zaboravlja, ne ume
rešiti enigmu čaure, u škripcu
bačena kotva čvrsto spregnuta
linijom lanca, godina suše u dijalogu
pustinja, dokolica peska ivo džime
u kamenu, u škriljcu nedovršen stih
na dva koraka od borhesovog
islanda, zure u nju oči
hijeronimusovog  zverinja, triptih
vrta tišine, u noći moli se 
svom malom bogu da pusti,
opet da rodi se, da samo jedan
beskonačan leptirov dan bude, nada 
za običan i bezimen cvet

Нема коментара:

Постави коментар