понедељак, 31. октобар 2016.

***


dodirni me 
kao sunce
drevni štimer
klavira u podne
što se vrpolji
u svojoj senci straha
koji daje prozračnost
brezi
u pulsiranju leta
praznovanju zvuka 
nad tamom šuma
dok dole
među sobom ćućore
nedodirljivi
preci u bolu
kome ne prepoznajem
koren
boju
ni ime
sećam se samo
šapnuh
jednom
dodirni me
tako započinju svi
setva 
zavet
i pesma

Нема коментара:

Постави коментар