понедељак, 26. септембар 2016.

SOLITUDE I DALJE BEZ KIŠA


isposnički, hladnim prstima otvaram
knjigu vetrova: solitude, jesenji
šašolje me mirisi izgubljenih lešnika. usred
stranica nepročitanih letopisa, budni
tragovi, mrlje naših jagodica i vlasi, popadalih
s temena, izmišljanje istorije ciklona, večeras
nebo se oblači i sve me plaši, crna vuna raspetljanih
oblaka, cepanje Edena kao navika, u čaši
talas, pred spavanje. i dalje ne kiši, rašljarim
tražeći vode, u tvojim kolenima

Нема коментара:

Постави коментар