уторак, 23. август 2016.

SUB ROSA


Nauči me kako da zadržim reči
što beže, dok slušam tapkanja
Kavabatinih ždralova oko velike vode,
koja ne sluti da će postati obična
bara, možda će kiša koja počinje znati
da utiša mrmljanja šamana sa obale
Ganga, kotrljanja bisera skliznutih
sa tvoga vrata, poslednji krik balegara
pre nego onemi, jer ne zna za uskrsnuće
nakon smrti, život u punom sjaju,
u skarabeju, u kamenu.

Soul  Istoka, himna mistika vrtova Vavilona.

Marseljeza  ubogih, koju smo slušali
na klupi Luksembuškog parka, sećam se, i stiska
tvoje male šake, u groznici.

Stvar je, kažeš, u jabuci, iza koje palaca račvasti
jezik zmije, sub rosa*, opet za sebe, čujem
kako se otključava poslednja
sedma čakra, jer ja sam Amfionova
lira što podiže sedmu kapiju Tebe. Tebe?

Sub rosa (lat.) = doslovno znači „ispod ruže“, a predstavlja poverljivost


Нема коментара:

Постави коментар