понедељак, 22. август 2016.

PAVANA


jednu sam čekao 
zimu u planini
dok su kraj mene

(kao u meni)

krvarile
staze ranjenih
listopada. jasenovi,
lipe i breze tek napola obnažene.
nad jezerom gde je sve šumelo
i bez nas 
i bez stida od svoje golote
i noći, mirišljave

(borovnice, letom sparušene)
nedodirnute su bile

po kosinama. u čijim tišinama
provlačih guste
češljeve nesanice. kao noćas
elegiju pedesete
Foreove pavane

Нема коментара:

Постави коментар