петак, 20. мај 2016.

LIMBUS PATRUM




                                                       Fotografija preuzeta sa adrese


bela smrt kao blagoslov što dotače
Lava Nikolajeviča na zavejanoj stanici
Astapova, zaobljena nežnošću naježenih
jablanova, penje se naviše poput dima

beše tiho i ti nema, zarobljeni beskrajem

beline ruske melanholije breza, otegnutog
plača ađinokaje*, kao pred mitarenja starih
ptica ili presvlačenja okraćalih zmijskih košuljica

u snegu tvoji mali gospodstveni tragovi

stopala, predeo pamtljivog  hodočašća
mog srca, dugotinjajućeg u pepelu spaljene
biblioteke razuma, krasnoslovlja putopisa

zvezdani  svici  sa  obožanstvenih staza

s pozajmljenim naravoučenijem, kud hodasmo
ja i senke tvojih plemenitih pretkinja, Dafne i Euridike,
krajolici svakodnevnog  limbus patrum-a,
gde čekasmo u redu za silaske, u kraljevstva


podzemlja 



Napomena *: Ađinokaja - vrsta ruske harmonike

Нема коментара:

Постави коментар