понедељак, 14. март 2016.

NEŽNOST IZ MRAKA

slažem već dugo pesme
trave. mnoštva latica. uvelog
lišća tvog lica, u herbarijume
nedodirljivog
bića. male istrajnosti
plamičaka, jedinih trenutaka
nežnosti. što svoje zelene tajne
utiskuju među korice
kao svetlace munja.
za pamćenja u dane
listanja. za pandemonijume, godine
mraka

Нема коментара:

Постави коментар