понедељак, 14. март 2016.

NABOKOV LEPTIR

duge su senke kojima te raspoređujem
u sebi. posrću dužinom zida
bez pogleda na drvo. škripuću
krošnje iz predhodnog
života. ne uspevaju uvek dotaći
telo. kao leptiri koji iz prvog
leta pokušavaju očarati
nabokova. kao tinjanje između reči,
nabrajanje slogova



                                          Fotografija preuzeta sa adrese citymagazine.rs

Нема коментара:

Постави коментар