понедељак, 14. март 2016.

KIRKA

(iz ciklusa "Mitološka bića")


ostavljam
kameno srce ostrva. isto grmlje
za rođenja i smrti. kresnice
munja orođenih s crvenilom
kreste. krilima lepršam. vetar sam
koji pohodi noću
neveste mora. zabrađenih crnom
svilom. tabanaću divlje 
po tragu svinja i hordi 
sitnih glodara iznad
dok kružiće smrt. i ona
koja nosi ime zmijama
mamuzana. Kirka. i krik

žene. nad vodama
još držeće

                                             John William Waterhouse: Kirka pruža Odiseju šalicu

Нема коментара:

Постави коментар