понедељак, 14. март 2016.

GLASNO BEZ GLASA

prosejavam noć cvrčcima,
slušam.

talasi reci navlače bele
košulje. ludačke, od slike
na plafonu (pro)trne lampa.
brinem,
da mi se ne posvet(l)e. šapatom
da ne stišam
narastajuće tišine, bez potrebe
za ljudima.

glasom

iz vlastite so(e)be

Нема коментара:

Постави коментар