среда, 23. март 2016.

POEZIJA ZA DECU


KIŠNE GLISTE I GLISTANI

sedmi već dan udara kiša
ne razmišlja nimalo da se stiša

ah, kako su ovo dosadni dani
izmileli samo gliste i glistani

šta li to njima izaziva želju
glavom bez obzira da napuste zemlju

pa se sva stresem u blagoj strepnji
neće li ozepsti na kiši, u šetnji


CRNI BUDILNIK

od jutros jedna skroz crna vrana
u besu grakće sa golih grana:

ako mi proleće danas ne stigne
pod hitno se selim u krajeve južne

pa vidite, ljudi, šta vam je činiti
ko će vam decu za školu buditi


MONOTONA PESMA

žali mi se jedan
daleki znanac,
Inuit, doduše poznat
više kao Eskimac,
kako ga sistematski
i odavno urniše
bolest
s kojom ne ume
da nosi se više.
možda ga, eto,
koliko sutra
potrefi nekakav
živčani slom
i ima načisto
on da skrene:
umesto levo
pravo ka polu

jer, belo mu dvorište
beo i dom
leđa mu greje,
razumljivo, bela
bunda i meda
beo sa bele
belcijate sante
nervozno brunda

baš, baš ne volim
boju belu
monotonija, brate,
monotonija.
ubija, kaže, ova boja

pozovi me u goste,
ponekad.
barem kad kuvaš
sataraš


ZEČIĆI

Iz trave zelene, sočne i meke
Izvirile velike uši neke
To zečica-mama u prvu šetnju
Izvela svoje bebe-zeke

Rado bih malo i lagano sasvim
Njihove uši da pipnem i vučem
Ne, ne bih ja njima da nanosim patnju
Da ne pomisli neko kako ih mučim

Al’veća je muka i danima brinem
Što još po travi ne znam da trčim
Onda je deka rešio problem
Kao sve dede sveta što rade


Doneo korpu i u njoj –  velikog zeku od  čokolade




MAGARENCE  KOD  BRICE

koji mi usud dodeli ova
dva uveta ovolika?

otkuda, uostalom, tolika razlika
od bliskog mi rođaka – konja?

pod hitno moram skoknut’ do brice
ili se najavit' modnom frizeru

za skratiti uši na razumnu meru

nek' rade njihove - makazice

Нема коментара:

Постави коментар