петак, 17. април 2015.

ZAR NIJE PORASLA TRAVA



                                                              Ilustracija preuzeta sa adrese 


(dedi Brunu)

ne možeš samo mislima
da putuješ. ponekad
potrebna su ti sva ta stara
pisma u rascepljenim plavim
kovertama. brižljivo složena
po datumima ili odsečci
uplatnica uvezani gumicom
za tegle. jedna za drugom
godine tvojih studija. ili
poneka dopisnica sa izbledelim
mastilom njegovog drhtavog
rukopisa. to je on. ponovo.
sa svojim požutelim prstima
od cigareta. s čašom bevande
u ruci i francuskom kapom.
kicoški nakrivljenom na jednu
stranu. pred tobom se otvaraju
beskraji pampasa Argentine.
mračni tuneli kopova šalitre.
blesne prvi fotografski
aparat koga je pokupio negde
usput. čuješ topote konja. njegovog
vranca dok se pun sebe
spušta kaldrmom prema
svojim vinogradima. pažljivo
uplićeš kao prvo prolećno
cveće u grivu sve te priče 
koje si nekad puštala 
niz vetar dok otvorenim
ustima gledaš kako dogoreva još
jedna njegova cigareta. strepeći
da li će žar pasti na tepih ili
njegovo krilo ili na tvoje nove
prvomajske sandale. zar nije
porasla trava između vaša
dva zagrljaja?

Нема коментара:

Постави коментар