недеља, 15. март 2015.

ROGOVI MEĐU KRIL(C)IMA



kad se izvrnu svi
novobeogradski
fabrički dimnjaci,
po ledinama i sve
do zemuna, poleđuške
reći ćeš: dobro je. dišem



među soliterima. leći ćeš
jer živ si. još



brojiš poslednje iskre bljujuće
peći. škrgute šrafova.
kolone mašina. čuješ
žagore
radnih odela u plavom,
redove u masnoj menzi.
da, dragi moj,



vreme je



da se izuješ. pesak je topao
i blago šume bežanijske
šume i svi putevi vode
ka istoimenom



groblju. i jutros se otvara kapija
bivše fabrike. pune
hladne hale ulošcima.
pelenama.
gajbama jeftinog piva.
i danas se, kao nekada,
odvija život



rogova među kril(c)ima



2 коментара: