уторак, 17. март 2015.

OBEĆANJA TRPELJIVOSTI I PRAŠTANJA, Čarls Simić


Sirotište na kiši,
Prazna opera utuljenih svetala,
Vašar lopova za danas zatvoren,
O ti večernje nebo sa oblačnim tabloima!

Neizlečivi romantičari što se žene večnim gunđalima.
Život opsednut svojom lepšom sestrom životom -
Neprestano, neprestano ... nismo imali ništa
Sem naše moći ophođenja rečima. Neko se uzvisi do rečitosti
Posle pogreba, ili u nagom naručju žene
Koja odvraća glavu jer plače,
A ne zna zašto. Neki tanušni prelom duše
Zbog ovih kao brijač oštrih brda, golog i grmlja,
Stena pocrnelih od mora, nedokučivih kao kartaši ...
Onda je neko govorio o prirodi samog ispitivača,
O sumoru u mom hlebu, velikim delima i maloj veri.
Nad oblicima se ponavljao natpis Ne.
Žena je imala sitan osmeh i otvoren kišobran,
Sad je već počela šapatom da pada kiša,
Ona kiša što mora da je šaputala u nekom drugom životu
O kojem ne znamo ništa više osim
Da je neko uporno motrio to blago padanje kiše
Već obojene čađu, tako da čovek pomisli
Na ozbiljnu decu u igri, i lopte kučine u nekom mračnom, mračnom uglu.
Kao perike, zastrašujuće perike za beskraj.

Нема коментара:

Постави коментар