петак, 12. децембар 2014.

KAO DA SE VIDI





iza oblaka
proviruje mladi
mesec bubuljičavog lica.


cokće, namiguje
merka
zeljave sapi bregova 
Šumadije


(omica rasnih
i debelih)


između kojih kao vrane
crne se oranice
i njive neosemenjene, noževi
strnjišta, groblja kukuruzovine


na ove prizore

(kao na žice
za sušenje rublja)

redom se kače grmovi kupine
drače
urvine i neka ptica, poslednja


stavka, dok drhti i zebe
sa tarabe praznog
nečijeg dvorišta prebačena


senka
(kao da vidim i ja,


sebe)

Нема коментара:

Постави коментар