четвртак, 27. новембар 2014.

KAD DRVO IZDA PTICU


vazduhom će podrhtavati
njegovo korenje
bratimiće
nebo i zemljano
do juče je znalo
samo za zemno

disanje

udah crnica izdah

prah



gde će se sakriti
njegovo ptiče
češljugar
neudomljen u ovoj pesmi
samoće
u dane toplokrvne
sa oštrog ruba
sloga i zuba
izopšten kada nebesa
postanu slepa
i gluva zvona svoda



da li će odsada
ono biti nova
sigurna kuća za slova

naše reči

ili će postati
obična kamara
cepanica naslagana
ispod stepenica domaćina



bez razgovora ptica
pusta
sitnež između dimnih
i gladnih usta


Нема коментара:

Постави коментар