четвртак, 04. септембар 2014.

RADETZKY



mislim da njoj ne trebaju nebeske duge.

ona koristi obične puteve
i pruge da pređe svoju reku, divlje


i brzo
zaboravi jutarnje
mučnine, stare trbuhozborce
što joj pod nos guraju  Naputke
za zborne i inokosne
bludnice


(izdanje hiljadudevestočetvrta),


napušta
masne zemlje Červenke*
da pruži
ruke gradu. uz sva dozivanja
pesme na njenoj vlažnoj i mekoj koži
dodiri su potrošeni 
dok se spava, u sanjarenju
o vetru
o jedru
i čvrstom sidru, danju


i u nekoj noći, kad  ne ordinira
od splava
Radecki do Tri lađara


(što mesta su
i vreme za odrastanja)

dok se mešaju boje Dunkelblau-e
Magenta-e 


ako slučajno ostane 
dete jer tako liči, sva 
od ultramarina Dunava, čekaću je godinu-dve. 

ljubavi  moja,
biću ovde 
i ja


Napomena:
* bašte na Červenki - na banatskoj strani Dunava (preko puta zemunskog keja)

Нема коментара:

Постави коментар