субота, 20. септембар 2014.

ADAĐA ZA TAĐA





gospodin A. sporo
i meko 

zabaci rukom kraj
crvenog šala u utakmici
s bojom nara te jeseni sazrelog
na masnoj crnici veneta
rasutog po pločniku na ulici


(dok su se ježila
redom
sva ogledala kanala)


i malim trgom 

razlivenom mesečinom kao gvaš 
umnožavali
njegovi koraci zalutali
pas i jedna nota


(što se otela
dečaku)
s raštimanog klavira


dok svira adađa
ma non troppo blisko
ovlaš

Нема коментара:

Постави коментар