петак, 01. август 2014.

ZAKLONJENOST SUNCA



„Budi nevidljiv. Leži spokojno u travi. I ja ćutim. Čekaj jato ptica iznad iskričavog jezera“ – Lajoš Kesegi



nad vodom koja u ovo doba ćuteći
gurka neke sluzave tvari,
oklevajući, u granice


između kamenja, nastupa


zamoreno sunce. bledo
od noćnih odvikavanja. umotano
u ostatke krpa. oblake


i ptiće


diže s jezera,
kao pare sa olinjalog
pliša zverke, razbuđene


suviše rano. dok drema


zaboravljena ispod trema kuće
lopta za dečije igre
između dve ili četiri



vatre

Нема коментара:

Постави коментар