субота, 02. август 2014.

POSLEDNJI APOSTOLI



“Voleo bih (ja) drvo biti. Ne opažati, samo biti. Biti u nesvesnom duhu, gde nema spavanja i buđenja. Noću rasti, žile u zemlji, grane u nebu, pupiti i cvetati, i ni reč ne prosloviti. Možda su drveta poslednji apostoli.” – Lajoš Kesegi 



i progovori

iz tebe. dečko, kao da krcka

lomi bademe. neko



ustane, širom otvori

prozor pa kaže: lep

prizor dok raste. drvo



moje nešto se zrelo

protegne, isteže divno

drvo šuškavo. sve stane



a brblja: budi moje



kosti, sunce sa padine

nek' se kotrlja, zaglušujuće

plave pletenice, grudi





toplo čanče, evo, pa se gosti

Нема коментара:

Постави коментар