четвртак, 15. мај 2014.

TOPOLSKE KIŠE


(za T.)



jednom, kad me upoznaš hitriju
od glasovne promene, pevaću
stihove ludih menada, u purpurnom
kraju

(malog grada, na oplencu)

gde poželeh da razumeš pesme
suncu i tople, na čokotu.
razuzdanom, pre nego dignemo čaše
i pročitam ti sve svoje bele
čitanke, sipaću tek trunke

(krtole
mandragore, vražje)

jabuke, na oči tvoje da vide
više. da ne budeš sam. ni gore.
ovde je tiho, bez vetra je i sve
liju trpeljive majske

gipke kiše, topolske

Нема коментара:

Постави коментар