уторак, 27. мај 2014.

MAJSKE MINIJATURE




napušten vagon na sporednom
koloseku i skotna kuja otežalog
droba razvlači se prugom. leže
u senku ispod njega. mesečina
kao meduza, prozirna i hladna,
ne dotiče ni nju niti šapku
na prozoru kućice za skretničara.
bokor precvetale perunike
malaksava pored praga. udaljen
zvižduk pištaljke utišava
zvuk naših koraka po šljunku
uz tračnice. i dalje noć.



*



i  zvezde, nebeske olupine
moždane plazme, nad nama
lebde. titraju kao naše oči,
na putu prema kući.
začarane aleje, nas dvoje.
u maju.



*



zašto baš u proleće 

detinjstva sa svojim žutim
štencima napuštaju kuće,
svoje domove? i dokle će
trajati mirisi cvati lipa
pod dojkom devojke
što ih meće? koje to sile
navode livade, brakolomne
i čarobne, da pred svima
zelene suknje svoje
provetre, pa rašire?

Нема коментара:

Постави коментар