понедељак, 05. мај 2014.

GRAD NA BRDU

zažmurih
i od te slike osta usamljena
rumena besmrtna varoš
na brdu uokvirena
srebrnim drhtanjem maslina
nalik devojci koja kreće
na prvi ljubavni sastanak
praćena strogim pogledima
i šapatom svojih nona
dok jedan kosi zrak
otkida poslednju kaplju
prolećnog pljuska
sa kondira loze puštajući je
da sklizne čista i prozirna
u ljubavno predgrađe toskane
pa niz žute vene brdašca
grozničavo gasne
i nestane negde u dolu
na zelenoj humci
u kojoj sanja bolna i slatka
nečija beatriče

Нема коментара:

Постави коментар