среда, 07. мај 2014.

FUGA ZA IZMIŠLJENI AKORDEON




sama je oksana


u praznom stanu
da li joj je hladno
od vatri
zapaljenog podnevka?
što cepa, polovi njen svet
na šaku metaka, na žbun drenjaka


ona je sama
senka
na prozoru noćima stražari


mrtvom sergeju
prstom šparta, zaokružuje
ličnu geografiju: nogu ruku glave
noktiju. nisu ovde ti meridijani. svi su
u plamenu, misli: da li će im i grobovi biti
tako beskrajni ili barem mlaki
jer gore


još gore noćni vrtovi
slavjanski
negde izdaleka


izvijaju nečije harmonike. čuje
glasove dečije, praporke. o, oksana,
dete! ne veruj u sumrake
ni u mlazove iz nebeske aorte
jer oči ozelene kada se čuči,
takvi su prozori. uz malo golemog
straha. drhtanje. to dole je zlokobno
igranje. to krv iz mehova govori

Нема коментара:

Постави коментар