уторак, 06. мај 2014.

LJILJAN NA ZASTAVI



“Rogati bog ide preda mnom, a ja za njim pognute glave, a za mnom svi bednici Gogoljevi. Samo slučajno putujemo Toskanom” – Miloš Crnjanski, “Ljubav u Toskani”



gradom se tromo
valjamo ja i reka


u svim bojama
oker. raštrkan tok


stvari u palacanju
kao heraldički


ljiljan na zastavi.
rascvetava


nad nagim kamenjem
mirišući


na bademe i mlečnu penu
kapućina, mulj


i neodloženu starost. talasa
kao raspletena,


u cure jedne od loze
vladara, kosa


koju stari most udenut
kamenim zupcima češlja


i ravna šuškajući
velike izjave ljubavi


dok mu sa modrih bregova
dovikuju šiljati


čempresi o otmicama
duša gospa i devica


što kriče u noći
natrljane


ljubičastom solju
snova i svetaca









Нема коментара:

Постави коментар