четвртак, 20. март 2014.

NISI JOŠ ZASPALA, ANA ANDREJEVNA





...čuješ li
sa ladoge prhnu
poslednja ptica i šuplja


senka prazninu prati
mesecu praviš male
saone lepih reči kose
i uspravne za vižljaste
živote


u žicama umornog lenjin-
grada ispod
blatnjave kaldrme šušti lovor
i žuti
limun kao sa krima cvili
violina čitav orkestar raspevava
pariz london cveta i cela
italija podrhtava ti


u promrzloj šaci golo
i slepo stiskaš još jedno ptičje
pero u drugoj komadić
teleće kože za praviti
sutra gozbu za obrok


zahvalna si


proviđenju što posla
obožavaoca tvoga
stiha u trampi za masnu
čorbu i još dva
dana života u ropstvu

Нема коментара:

Постави коментар