четвртак, 27. март 2014.

NA SLOVO

ne glas 
slovo sam, puno

krvno živim na ivici
tela svojih nesavršenosti

(kamen pesak prah) 

nekad puste me, krilati
ljudi. s njima 

da razmenim praznine. malo
odstoje s koficom vedrine

(za dete izgubljeno) 

negde u meni. 
onda odlete

Нема коментара:

Постави коментар