среда, 05. март 2014.

MANSARDE, KRATKIH UDAHA



oduvek živim na ivici.
mansarde, kratkih udaha

isprike, moje muško parče
bića reklo je: izvinjenja.

molim, ogledala i par sveća
belo vino da teče. i teklo je,

pomalo pripito i u dva maha,
postah duboko, korito. na čije

vode si ti pristala, ženo?
na granici zatamnjenja

Нема коментара:

Постави коментар