петак, 21. март 2014.

ISTAMBUL



čuje se zora zaglušujuće
ljubičasta
kao uznemirena


polja šafrana. šušte
pergamenti sna ravnodušnog
stranca
dok po zelenim
basamcima neba silazi


dečak bosih nogu, gura
puna kolica i detinjstvo
sa kovrdžavim čelom, ka česmi
gde voda umorno prska i seče
kadar na pola: mrtva
ogledala soba


(jedan)


za dvoje, ustajalog hotela


(i drugi)


zbačena noćna košulja
meseca, okačena na vitkom
minaretu džamije


plave u reskosti dana od šerbeta
riba i vodolije

Нема коментара:

Постави коментар