петак, 28. фебруар 2014.

TAJNA

bolesno polegla voda. ni strah
da je dodirne po oblom
mokrom horizontu samo
se ptica vija. i ja

sam. oko što žari pokadkad pisne
duboko u noć zbog krila
ptici se hvata pre nego
na vodu padne. ceo

jedan okean. Bože
kako ne prolazi
pod kožom

oštricom mili gladni
zrak
sa neba k'o prvi da je

na vodi, u stravi 

bol. u ruci pero

ciknem u tečno. čisto
zeleno: sad, ptica li sam

i ja ptico ne znam. ne znam

da pevam. da sežem
u nebo
otvoreno u hladnom

blesku
zvezda. ja sam samo gola
senka. tvoja
tajna

Нема коментара:

Постави коментар