уторак, 04. фебруар 2014.

LOVCI NA GLAVE




                                              Ilustracija preuzeta sa adrese



daj mi ruku, vodim te
da čuješ dubinu
noći kada kroz nju prolete
vlasnice neba

(oslušni, 

baronice mog kasnog baroka)
kao kroz poslednju
scenu optočenu
jezikom kitnjastih tragova:
reči neprizemljenih

vladara

(zagledanih u brkatog

činovnika)
zaduženog za sudbinu. i našu


ravnodušnu 
postelju nedostajućih snova 
smeniće zvezde, što mlade 
mesece kupaju u mleku. pa se spuste 
rekom
na usjaktala
mesta, u zdelice svoje. i ti ćeš

(u belom 
nevesta)
opet me dići na oružje 
u noći svoga tela dok pevušiš,
tepaš

(na bodljikavim zidovima
svog teatra,


tamne ivice 
u pesku od vode napuštenih 
školjki i zglavkara)

lovcima
na njihove glave, koje ćeš na
vući 
na zemlju. suvu i meku 


Нема коментара:

Постави коментар