петак, 10. јануар 2014.

PESMA ZA MILUTINOVU KĆER

ne okreći se, isidora. posmatraj,
tvoj svet je živ. dobar je komad 

ulice, vidljive s prozora očevog
dvosobnog stana, što gleda
na bulevar omladinskih brigada, siv

kao sećanja izbrazdana
obrisima večernje ptice
u paničnom traganju
za noćnim staništem i krošnjama

rascvetanih lipa, što danju
zaklanjaju kartonske kutije
na kojima starica sa broja
stodvadesetdva, tvoja

majka, rasprodaje poslednju
uspomenu
i rukotvorine.

(kazaćeš još samo tri

heklana stolnjaka)
nizašto. brojaćeš, dva putnika
za autobus 73 i majci krišom upućene
zavidne poglede prodavaca
: popunjenih ukrštenica
: stripova
: polovnih knjiga sve-za-sto,
kupljenih na metar

(na primer, kako se kalio
čelik ili mati. od gorkog)
davno, za police glomaznog regala.

ne osvrći se, isidora. gledaj
našu prirodu i prolećne ulice,
razvučene između mita i ogledala
što kriju laž
i glasine. što znaju da zbunjuju
samo vetar.

Нема коментара:

Постави коментар