четвртак, 16. јануар 2014.

ENIGMA OGLEDALA, SEČIVA I DVA CVETA





desi se da i ne primetiš kada

mesec na pola odseče uspavanu

ogledalost preostalih barica na asfaltu

bulevara Milutina M.

i zvezdama raspe petrolej. noć je

uvek

doba giljotina i lomača

o čemu svedoče pisma ispod

sijalica od 50 Watt-i i oblaci

gotovo nedodirljivi,

kao krajnja moneta kojom

otkupljuješ svoj san. onda

nije čudo zašto se jediš

na Van Gogh-ove suncokrete

u njihanju. neobjašnjivo

ali ovo su stvari

u trajanju, mada sakupljaš revnosno

odbleske odraza

u baršunu urušenih prozora

i sedefnu krljušt što je ujutro

na oštrici

možeš naći. nikoga i ne pitaš

za dozvolu da okačiš maćuhicu

za uho Spinozi, da se izuješ ispod

stola i mrdaš palčevima



u ritmu Die Walküre

Нема коментара:

Постави коментар