четвртак, 17. октобар 2013.

RISOVAČA






u predeo mrtvih, samo

zaspalih vode kolone

mrava, povorke

nevidljivih. vetrova

čujem hihot. duvaju

li duvaju, briju

na suvo vrh živaca.

u podnožju kubršnica

lenjo istrajava, slepa

od ptica, od vrbinih

šiba malaksava. sve veći

na njoj sloj

prašine, brda strugotine,

đubrišta. grad, seoska

dvorišta, slupane karoserije,

krpe i veš mašine. šljaka,

epoha mraka. jeze

dolaze odozdo, penju se

na vrat. gore

leže sve brat

do brata. busolom

od drača pronalazim

kapiju, otvaram vrata.

risovača.


Нема коментара:

Постави коментар