среда, 09. октобар 2013.

KAZA&BLANKA




zašto mislim na kaza

&blanku dok slušam 
noćas u njihu
odrede breza

u istom strahu
(pitaš: šta im je?)

da l' ističe poslednji rok
jutru je čas
duž čitave linije
horizonta
po kome plove
oblaci vrane kopci


(poneka riba i rode)
zakačeni za vrhove
plota. zašto ne vidim više


venčanja
divljih golubova i ispranih sprudova
bratimljenja
modrih iva i mokrih dabrova
posnog petka i slepog belutka

odakle meni šaka
peska, čitava pustinja

(ili je to grumen
soli?)

dok promiče nam
film crno-beli. kaza&blanka,
kao zebe, kroz snove
kao jata lasta
iznad bleska
play it, sam
čini mi se, čujem i tebe

Нема коментара:

Постави коментар