понедељак, 23. септембар 2013.

VRTOGLAVICE



seftelije,

na tanjiru prezrele



ispod



maljavih, prozirnih kožica

opipavam

gnjecava mesta



mirisi

poluraspada

okasnelim vetrom

u prozukloj tišini



sobe, njišu

drhtave

vazdušaste zavese

koje kradom uvlače

ostale, na vitrini



između slika



brkatog strica u punoj

vojničkoj uniformi

mrtvog

dede bez šešira

tiska se dunja, savršeno



okrugla, žuta

od avgustovskih žega

mestimično

pokrivena dlakavim

mekim pokrivkama



što brzim trljanjem

dlanom, o rukav

lako skidam. dok

žena je



jednom



rukom ređala

na tacnu kolače

sa prahom vanile

drugom, krišom

gladila meko

dečije gnezdo

od kičme do svojih

rebara, ivice



stola sekle

su dane na slatke kriške



bogate trpeze



i suze

muške, moje

hranile

su vrtoglavice

Нема коментара:

Постави коментар