уторак, 10. септембар 2013.

PESNIK JE MRTAV. ŽIVEO PESNIK!




dugo smo znali bušiti

nebu nabrekli stomak

sve dok se u horizont

ne udene zora. sa vlatima

među zubima zevati. zbog

obilja ili nedostatka jednak

nam bio otklon vrata. nenametljiv

pokret usana. vodi se vešto

popeti na gola leđa

za hvatati penu, mada smo

slutili da je vreme

klopka u koju se pada

u trenu. na svakom

takvom putovanju riba

nam bila putovođa

pa smo joj na oči

navlačili mrenu, da ko

kako hoće i ako može pliva

između neba i vode.

nevremenu smo zabadali

drvo da nam jabuke

rode, da mlado nam zađe

među ostarela rebra

pa maše, maše i otera

zlosrećna ptičja pera

Нема коментара:

Постави коментар