уторак, 03. септембар 2013.

NA PUT ZA JAVU




moraš krenuti, dušo. pesnik je

u meni umoran, kao i ti

postao je star, ne zna kako
i ne sme 
više da zadirkuje čiste
stvari duha, misterije 

u tvorca. veruj,
moje su namere ostale
iste. ali taj pesnik nije

dostojan imena svoga. utišan je
dečak u njemu, ne klikće
radost u praskozorje, sumraku nema 
šta da doda. zato putuj, 
dušo, sama

sa sobom. započni put, poleti
za pticom što ti se u lice kikoće.

nema se vremena

ni šta čekati. lepo se spremi, srećna
zamakni ka javi, tamo gde se najlepše
spava. i sloboda je. tvoja 
reka je besputna voda, ni more više
neće da vara. obećavam
nešto bolje od kraja

Нема коментара:

Постави коментар