среда, 24. јул 2013.

ŽIVOTINJSKO CARSTVO







njeni su pogledi dobre volje

ne bi li zebrama ukrstila pruge

da ne vidim druge

niti bolje

ni kako

iz oka iskače kao antilopa

pa joj se lovci u meni naklone

ostale zverke u stranu

sklone i beže u zamke

nebeskog stropa

ponekad zaržu divlji k'o konji

damari njeni

titravi, potonji

kao košuta plemenita

po obodima seoskog rita

dok pije vodu usnama pomera

polupani kotur od meseca

od njenog imena u toploj travi

i noćna senka divljeg zeca

odmara se, dok joj tepam

reči detinje, smeši se

gleda me malo zverinje

Нема коментара:

Постави коментар