уторак, 09. јул 2013.

POSLEDNJE PERO INDIJANSKOG LETA





                                                Ilustracija preuzeta sa adrese


zlato se pisalo sasama 
miholjeg leta uz more
raspoznajući turobne obale
po dahu palih cvrčaka



strahom si hranila večeri
hladne i oči modre
slučajem našeg odlaska
u nešto sasvim novo



dok sam ti kanio dokazati
čudo za male pare
ti si se kljukala sabranim
delima poznog egoizma



i sve dok su njištala kljusad
naših ciganskih duša
lomismo svako po komad
umora u sopstvenoj ruci



krsteći naduven mesec
zrelim pogledom meda
meni su urasli nokti
tebi iznikli pipci



(dobro se napismo soli)



o! da sam postao lopov bar
ti bi mi sve oprostila
kao predmet objekat stvar



bilo je nekada vatri
ako zamislim dobar krug
i ti si ga znala deliti
na dva sedam četiri

Нема коментара:

Постави коментар