среда, 24. јул 2013.

NEKAD SAM NOSIO PESMU



nekad sam nosio pesmu na vrhu

svih pera sopstvenih krila. mogao

stati u žuti kljun starih

petparačkih idila. bio najbolji opis

dvoboja svilenih sumraka

i sudbina, zmija i cvrčaka. znao

biti kraljevska krinka, sfinga

ili piramida. trščani krov

i ćeramida tudjih snova. bio

mimikrija tajnih destilerija.

tankolisni šušanj granja,

poslednja

suza zelenog zmaja. njegova

uteha, u ruke ćušnuta

dečija zvečka. drvokradica

poslednjeg panja dok se za kraj sveta

pravilo

još i još sapunica

i više



nemam šta reći

postao sam suviše u malo

svojih reči

Нема коментара:

Постави коментар