понедељак, 18. фебруар 2013.

PRELUDIJ ZA PROLEĆE, TRUBU I VIŠE RUKU






proleće nezdržom

tuđih i ludih

braniš

klizeći kao reka



(bez potomstva)



tajnom

blata kojim ga hraniš.

iznad svaka ptica

grli vodilju svoju

u zvezdanom

nebeskom vodvilju

u kom si oduvek glumila

i gde si



(kao pod pazuhom



toplim i pomalo vlažnim)

se krila. melanholijom oka

izronjenoj ribi

se poneka pesma oglasi, prosto

kao tebi. zasuto žitnim

kreće ne čekajući

biljne sezame

za zaboravljeno

još jedno proleće. dahće

u dane s visokim postotkom

(vlažnim



niskim amplitudama)



kao pobudama

šiša mislima travu.



na narednom raskršću

mlada kiša

dozvoljava vetru

da pokrštava

svakog novog ptića



(dok drhću)



da ne navuku

svlakove zmija

plavog broja

u tvom

tajnom azbučniku.



i svi smo

ovog proleća

stariji, luđi i zaboravniji

pa ne umemo

da se čudimo



(jelenima

i ostalima)



divljači na putevima, znacima

prikovanim na oblaku

iz nebesa

vetrovima što im sviraju

plehanu sekciju

majls dejvisa u dva glasa

i više ruku



Нема коментара:

Постави коментар