уторак, 02. октобар 2012.

NADEŽDA


                     Ilustracija: "Valjevska bolnica"  Autorka: Nadežda Petrović, 1915.


naslikaj disanje i krevete od slame, zguljene

emajle kibli što kruže, praznu policu

u vlažnom šatoru za sestre, dole. granu

napupale mušmule, nešto nestvarno što štrči

van forme, pogrbljeno nad ulazom, život da bi

bio prepoznat kao trag, boja - po čemu noću klize

duše upravo preminulih, u žbunje. poslednji

prostor iz koga iznutra nezadrživo kulja

mrak i otužni mirisi dima nevešto smotane

cigare od lišća. ili grubo platno od koga

pokretni oslobađaju one koji se neće kretati

više. proces je koji traje, odmotavanje kao

predugi noćni lavež. ti si voda. tečeš, razlivaš se.

zgusnućeš, kao loše smešana terakota. skorenjena,

dobićeš ivice. postaćeš čvrsta, tobom se može

napraviti otvor. izgleda u tebi zjapi rupa, možda je

naslikaš. oči, naprimer, dok otimaju dremež

sumraku ili dok se skupljaš u klupko. migoljiva,

kao pegavac. kao razvigorac slepom mladiću

okrenućeš drugu stranu pisma, tamo gde pišu da su

dobro i da isto njemu žele. bez-nade-žno stvari

će gubiti smisao. nestajati hitrije no što ih uspeš

slediti. pomislićeš: možda proleće ove godine

ne kasni. neodredivo i toplo, dok gladiš

čekinje k'o tek izrasle vlati trave, obema rukama

zahvatićeš april svoje glave. sklopiti kratki brevijar:

alkohol i gaza

morfij

četkica, ravna br.5

i

jedan svetlo-plavi šal, s rojtama i svilen

Нема коментара:

Постави коментар