понедељак, 10. септембар 2012.

MENADE




prsla noći mrč
prozirom klizeć’ u ruj
čokote ozlati srč
i grozda osinji zuj

plodom opijanjen šeta
dirka mu srebra gleđ
pa rumen zreloga leta
izbi gola k’o žeđ

niz šake cede se kapi
za našu pev vedrinom
meda i žuči što hlapi
pune se pehari vinom

ni reč ni stih ni zvuk
bolje ne speva srž
koliko bordo muk
u čaši ohlađen sprž

(Srećan rođendan!)

Нема коментара:

Постави коментар